Псалми 17
1 Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
En Bøn af David. HERRE, hør en retfærdig Sag, lyt til min Klage, laan Øre til Bøn fra svigløse Læber!
2 Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
Fra dig skal min Ret udgaa, thi hvad ret er, ser dine Øjne.
3 Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
Prøv mit Hjerte, se efter om Natten, ransag mig, du finder ej Svig hos mig.
4 Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
Ej synded min Mund, hvad end Mennesker gjorde; ved dine Læbers Ord vogted jeg mig for Voldsmænds Veje;
5 Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
mine Skridt har holdt dine Spor, jeg vaklede ej paa min Gang.
6 Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
Jeg raaber til dig, thi du svarer mig, Gud, bøj Øret til mig, hør paa mit Ord!
7 Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
Vis dig underfuldt naadig, du Frelser for dem, der tyr til din højre for Fjender!
8 Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
Vogt mig som Øjestenen, skjul mig i dine Vingers Skygge
9 Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
for gudløse, der øver Vold imod mig, glubske Fjender, som omringer mig;
10 Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
de har lukket deres Hjerte med Fedt, deres Mund fører Hovmodstale.
11 Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
De omringer os, overalt hvor vi gaar, de sigter paa at slaa os til Jorden.
12 Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
De er som den rovgridske Løve, den unge Løve, der ligger paa Lur.
13 Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
Rejs dig, HERRE, træd ham i Møde, kast ham til Jorden, fri med dit Sværd min Sjæl fra den gudløses Vold,
14 Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
fra Mændene, HERRE, med din Haand, fra dødelige Mænd — lad dem faa deres Del i levende Live! Fyld deres Bug med dit Forraad af Vrede, lad Børnene mættes dermed og efterlade deres Børn, hvad de levner!
15 А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
Men jeg skal i Retfærd skue dit Aasyn, mættes ved din Skikkelse, naar jeg vaagner.
