Псалми 147
1 Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
Purihin ninyo ang Panginoon; sapagka't mabuting umawit ng mga pagpuri sa ating Dios; sapagka't maligaya, at ang pagpuri ay nakalulugod.
2 Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
Itinatayo ng Panginoon ang Jerusalem; kaniyang pinipisan ang mga natapon na Israel.
3 Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
Kaniyang pinagagaling ang mga may bagbag na puso, at tinatalian niya ang kanilang mga sugat.
4 Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
Kaniyang sinasaysay ang bilang ng mga bituin; siya ang nagbibigay sa kanila ng lahat nilang pangalan.
5 Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
Dakila ang ating Panginoon, at makapangyarihan sa kapangyarihan; ang kaniyang unawa ay walang hanggan,
6 Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
Inaalalayan ng Panginoon ang maamo: kaniyang inilulugmok sa lupa ang masama.
7 Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
Magsiawit kayo sa Panginoon ng pagpapasalamat; magsiawit kayo sa alpa ng mga pagpuri sa ating Dios:
8 Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
Na nagtatakip sa mga langit ng mga alapaap. Na siyang naghahanda ng ulan sa lupa, na nagpapatubo ng damo sa mga bundok.
9 Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
Siya'y nagbibigay sa hayop ng kaniyang pagkain. At sa mga inakay na uwak na nagsisidaing.
10 Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
Siya'y hindi nalulugod sa lakas ng kabayo: siya'y hindi nasasayahan sa mga paa ng tao.
11 Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
Ang Panginoon ay naliligaya sa kanila na nangatatakot sa kaniya, sa nagsisiasa sa kaniyang kagandahang-loob.
12 Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
Purihin mo ang Panginoon, Oh Jerusalem; purihin mo ang iyong Dios, Oh Sion.
13 Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
Sapagka't kaniyang pinatibay ang mga halang ng iyong mga pintuang-bayan; kaniyang pinagpala ang iyong mga anak sa loob mo.
14 Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
Siya'y gumagawa ng kapayapaan sa iyong mga hangganan; kaniyang binubusog ka ng pinakamainam na trigo.
15 Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
Kaniyang sinusugo ang kaniyang utos sa lupa; ang kaniyang salita ay tumatakbong maliksi.
16 Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
Siya'y nagbibigay ng nieve na parang balahibo ng tupa; siya'y nagkakalat ng eskarcha na parang abo.
17 Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
Kaniyang inihahagis na parang putol na maliit ang kaniyang hielo: sinong makatatagal sa harap ng lamig niyaon?
18 Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
Kaniyang pinahahatdan ng salita, at tinutunaw: kaniyang pinahihihip ang kaniyang hangin, at ang tubig ay pinaagos.
19 Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
Kaniyang ipinabatid ang kaniyang salita sa Jacob, ang kaniyang mga palatuntunan at mga kahatulan sa Israel.
20 Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
Siya'y hindi gumawa ng gayon sa alin mang bansa: at tungkol sa kaniyang mga kahatulan, hindi nila nalaman. Purihin ninyo ang Panginoon.
