Псалми 147
1 Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
Alaba al Señor; porque es bueno hacer melodía a nuestro Dios; la alabanza es agradable y hermosa.
2 Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
El Señor edifica a Jerusalén; hace que todos los desterrados de Israel se unan.
3 Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
Él hace que el corazón quebrantado sea bueno, y les echa aceite sobre sus heridas.
4 Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
Él ve el número de las estrellas; él les da todos sus nombres.
5 Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
Grande es nuestro Señor, y grande su poder; no hay límite para su sabiduría.
6 Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
El Señor da ayuda a los pobres en espíritu; pero él envía a los pecadores avergonzados.
7 Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
Haz canciones de alabanza al Señor; hacer melodía a nuestro Dios con instrumentos de música.
8 Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
Por su mano el cielo está cubierto de nubes y la lluvia se almacena para la tierra; él hace que la hierba sea alta en las montañas.
9 Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
Él da alimento a toda bestia, y a los cuervos jóvenes en respuesta a su clamor.
10 Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
Él no tiene deleite en la fuerza de un caballo; él no disfruta de las piernas de un hombre.
11 Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
El Señor se complace en sus adoradores, y en aquellos cuya esperanza está en su misericordia.
12 Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
Alaben al Señor, oh Jerusalén; alaben a su Dios, oh Sión.
13 Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
Hizo fuertes las ataduras de hierro de tus puertas; él ha enviado bendiciones a tus hijos dentro de tus paredes.
14 Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
Él da paz en toda tu tierra, haciendo tus tiendas llenas de grano gordo.
15 Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
Él envía sus órdenes a la tierra; su palabra sale rápidamente.
16 Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
Él da la nieve como la lana; él envía gotas de hielo como el polvo.
17 Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
Hace caer el hielo como gotas de lluvia: el agua se endurece por el frío.
18 Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
Al pronunciar su palabra, el hielo se convierte en agua; cuando él envía su viento, hay un flujo de aguas.
19 Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
Él le aclara su palabra a Jacob, enseñando a Israel sus leyes y sus decisiones.
20 Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
No hizo estas cosas por ninguna otra nación; y en cuanto a sus leyes, no las conocen. Dejen que el Señor sea alabado.
