Псалми 147
1 Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
Hvalite Gospoda, kajti dobro je peti hvalnice našemu Bogu, kajti to je prijetno in hvala je ljubka.
2 Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
Gospod je zgradil Jeruzalem; skupaj zbira Izraelove pregnance.
3 Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
Ozdravlja potrte v srcu in povezuje njihove rane.
4 Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
Šteje število zvezd, vse jih kliče po njihovih imenih.
5 Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
Velik je naš Gospod in zelo močan, njegovo razumevanje je neskončno.
6 Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
Gospod dviguje krotke; zlobne podira k tlom.
7 Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
Pojte Gospodu z zahvaljevanjem, našemu Bogu pojte hvalo na harfo,
8 Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
ki nebo pokriva z oblaki, ki za zemljo pripravlja dež, ki daje travi, da raste po gorah.
9 Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
On daje živali njeno hrano in mladim krokarjem, ki kličejo.
10 Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
Ne razveseljuje se v moči konja. Ne veseli se človeških nog.
11 Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
Gospod se veseli tistih, ki se ga bojijo, tistih, ki upajo v njegovo usmiljenje.
12 Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
Hvali Gospoda, oh Jeruzalem, hvali svojega Boga, oh Sion.
13 Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
Kajti utrjuje zapahe tvojih velikih vrat, tvoje otroke je blagoslovil znotraj tebe.
14 Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
Na tvojih mejah daje mir in te nasičuje z najodličnejšo pšenico.
15 Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
Svojo zapoved pošilja na zemljo; njegova beseda teče zelo naglo.
16 Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
Sneg daje kakor volno, slano razsiplje kakor pepel.
17 Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
Svoj led meče kakor koščke; kdo lahko obstane pred njegovim mrazom?
18 Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
Razpošilja svojo besedo in jih topi; svojemu vetru povzroča, da piha in vodam, [da] tečejo.
19 Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
Svojo besedo kaže Jakobu, svoje zakone in svoje sodbe Izraelu.
20 Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
Z nobenim narodom ni tako postopal in glede njegovih sodb, jih oni niso spoznali. Hvalite Gospoda.
