Псалми 147
1 Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
Chwalcie Pana; albowiem dobra rzecz jest, śpiewać Bogu naszemu; albowiem to wdzięczna i przystojna jest chwała.
2 Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
Pan Jeruzalem buduje, a rozproszonego Izraela zgromadza.
3 Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
Który uzdrawia skruszonych na sercu, a zawiązuje boleści ich.
4 Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
Który rachuje liczbę gwiazd, a każdą z nich imieniem jej nazywa.
5 Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
Wielki jest Pan nasz, i wielki w mocy; rozumienia jego niemasz liczby.
6 Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
Pan pokornych podnosi; ale niepobożnych aż ku ziemi uniża.
7 Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
Śpiewajcież Panu z chwałą; śpiewajcie Bogu naszemu na harfie;
8 Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
Który okrywa niebiosa obłokami, a deszcz ziemi gotuje: który czyni, że rośnie trawa po górach;
9 Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
Który daje bydłu pokarm ich, i kruczętom młodym, które wołają do niego.
10 Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
Nie kocha się w mocy końskiej, ani się kocha w goleniach męskich.
11 Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
Kocha się Pan w tych, którzy się go boją, a którzy ufają w miłosierdziu jego.
12 Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
Chwalże, Jeruzalemie! Pana; chwalże, Syonie! Boga twego.
13 Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
Albowiem on umacnia zawory bram twoich, a błogosławi synów twoich w pośrodku ciebie.
14 Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
On czyni pokój w granicach twoich, a najwyborniejszą pszenicą nasyca cię.
15 Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
On wysyła słowo swe na ziemię; bardzo prędko bieży wyrok jego.
16 Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
On daje śnieg jako wełnę, szron jako popiół rozsypuje.
17 Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
Rzuca lód swój jako bryły; przed zimnem jego któż się ostoi?
18 Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
Posyła słowo swoje, i roztapia je; powienie wiatrem swym, a rozlewają wody.
19 Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
Oznajmuje słowo swe Jakóbowi, ustawy swe i sądy swe Izraelowi.
20 Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
Nie uczynił tak żadnemu narodowi; przetoż nie poznali sądów jego. Halleluja.
