Псалми 147
1 Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
Haalleluuyaa. Faarfannaadhaan Waaqa galateeffachuun akkam gaarii dha; isa galateeffachuun akkam gammachiisaa fi kan maluu dha!
2 Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
Waaqayyo Yerusaalemin ni ijaara; Israaʼeloota boojiʼamanis walitti qaba.
3 Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
Warra garaan cabe ni fayyisa; madaa isaaniis walitti hodha.
4 Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
Inni baayʼina urjiiwwanii ni beeka; tokkoo tokkoo isaaniis maqaa maqaadhaan waama.
5 Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
Gooftaan keenya guddaa dha; humni isaas jabaa dha; hubannaan isaas dhuma hin qabu.
6 Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
Waaqayyo warra gad qabaman ni jiraachisa; hamoota garuu lafatti darbata.
7 Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
Galata galchaa Waaqayyoon faarfadhaa; baganaadhaanis Waaqa keenyaaf weeddisaa.
8 Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
Inni samiiwwani duumessaan haguuga; lafaafis bokkaa kenna; tulluuwwan irrattis marga biqilcha.
9 Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
Horiidhaaf waan isaan dheedan, yommuu ilmaan arraagessaa iyyanitti nyaata isaaniif ni kenna.
10 Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
Inni jabina fardaatti hin gammadu; yookaan miilli namaa isa hin gammachiisu;
11 Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
Waaqayyo warra isa sodaatanitti, warra araara isaa abdatanitti ni gammada.
12 Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
Yaa Yerusaalem, Waaqayyoon galateeffadhu; Yaa Xiyoon Waaqa kee galateeffadhu.
13 Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
Inni danqaraa karra keetii ni jabeessaatii; ijoollee kees si keessatti eebbisa.
14 Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
Daarii keetiif nagaa kenna; qamadii qulqulluudhaanis si quubsa.
15 Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
Inni ajaja isaa gara lafaatti ni erga; dubbiin isaas ni ariifata.
16 Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
Inni cabbii akkuma suufiitti diriirsa; qorras akkuma daaraatti bittinneessa.
17 Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
Dhagaa cabbii akkuma cirrachaa gad darbata. Dhaamocha isaa dura eenyutu dhaabachuu dandaʼa?
18 Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
Inni dubbii isaa ergee isaan baqsa; bubbee isaa ni kaasa; bishaanonnis ni yaaʼu.
19 Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
Inni dubbii isaa Yaaqoobitti, seeraa fi sirna isaa immoo Israaʼelitti mulʼiseera.
20 Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
Waan kana saba biraa tokkoof iyyuu hin goone; isaan seera isaa hin beekan. Haalleluuyaa.
