Псалми 147
1 Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
Treño t’Ià! Amy te soa ty fijejoañe aman’ Añaharentika; toe fanjàka naho mañeva ty fandrengeañe Aze.
2 Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
Ampitomboe’ Iehovà t’Ierosalaime: atonto’e o añombelahi-mavo’ o nte-Israeleoo.
3 Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
Jangane’e ty mikoretse añ’arofo, ho bandie’e o fere’eo.
4 Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
Volilie’e ty ia’ o vasiañeo; songa kanjie’e ami’ty añara’e.
5 Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
Jabahinake i Talèn-tikañey, ra’elahy an-kafatrarañe; tsy taka-jehèñe ty hilala’e.
6 Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
Tohaña’ Iehovà o mirèkeo, gorè’e an-tane ty lo-tsereke.
7 Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
Sabò am-pañandriañañe t’Iehovà; Rengeo t’i Andrianañahare am-piarahañe marovany,
8 Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
Ie ty mpandafike rahoñe an-dikerañe eñe, naho mpañajary orañe an-tane atoy, naho mampitiry ahetse am-bohitse ey.
9 Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
Fahana’e hàneñe o bibio, naho o ana-koàke migagakeo.
10 Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
Tsy ty haozara’ o soavalao ty mahahaha Aze, tsy ty kitson-dahilahy ro ifalea’e.
11 Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
Ondaty mañeveñe ama’eo ro noro’ Iehovà, o mpitamà ty hafatram-pikokoa’eo.
12 Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
Rengeo t’Iehovà, ry Ierosalaime; onjono t’i Andrianañahare’o, ry Tsiône.
13 Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
Fa nampifatrare’e o sikadan-dalam-bei’oo; tahie’e o ajalahy ama’oo.
14 Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
Ampierañerañe’e o efe-tane’oo, vaho ampieneña’e ampemba soa.
15 Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
Ahitri’e mb’an-tane atoy o fetse’eo, mipirirìtse o taro’eo.
16 Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
Anjotsoa’e oram-panala hoe volon’ añondry; afiafia’e hoe lavenoke ty fanala.
17 Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
Afitse’e ami’ty minjikio’e ty havandra’e, ia ty mahafijohañe miatreke ty fangoratsaha’e.
18 Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
Irahe’e mb’eo o tsara’eo le mitranake iereo; ampitiofe’e o tio’eo, vaho ampidoañe’e rano.
19 Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
Talilie’e am’ Iakobe ty tsara’e; am’ Israele o fañè’eo naho o fepè’eo.
20 Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
Tsy nanoe’e izay o tane ila’eo; tsy fohi’ iereo o nafè’eo. Treño t’Ià.
