< Псалми 147 >

1 Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
Lobet Jehova! [Hallelujah!] denn es ist gut, unseren Gott zu besingen; denn es ist lieblich, es geziemt sich Lobgesang.
2 Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
Jehova baut Jerusalem, die Vertriebenen Israels sammelt er.
3 Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
Der da heilt, die zerbrochenen Herzens sind, und ihre Wunden verbindet;
4 Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
Der da zählt die Zahl der Sterne, sie alle nennt mit Namen.
5 Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
Groß ist unser Herr, und groß [O. reich] an Macht; seiner Einsicht ist kein Maß. [Eig. keine Zahl]
6 Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
Jehova hält aufrecht die Elenden; er erniedrigt bis zur Erde die Gesetzlosen.
7 Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
Stimmet Jehova einen Lobgesang [O. Danklied] an, singet Psalmen unserem Gott mit der Laute!
8 Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
Ihm, der die Himmel mit Wolken bedeckt, der Regen bereitet für die Erde, der Gras sprossen läßt auf den Bergen;
9 Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
Der dem Vieh sein Futter gibt, den jungen Raben, die da rufen.
10 Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
Er hat nicht Lust an der Stärke des Rosses, noch Gefallen an den Beinen des Mannes;
11 Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
Jehova hat Gefallen an denen, die ihn fürchten, an denen, die auf seine Güte harren.
12 Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
Rühme, Jerusalem, Jehova! lobe, Zion, deinen Gott!
13 Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
Denn er hat befestigt die Riegel deiner Tore, hat deine Kinder gesegnet in deiner Mitte;
14 Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
Er, der Frieden stellt in deine Grenzen, dich sättigt mit dem Fette des Weizens;
15 Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
Der seinen Befehl auf die Erde sendet: sehr schnell läuft sein Wort;
16 Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
Der Schnee gibt wie Wolle, Reif wie Asche streut;
17 Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
Der sein Eis [d. h. den Hagel] wirft wie Brocken: wer kann bestehen vor seinem Frost?
18 Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
Er sendet sein Wort und schmelzt sie; er läßt seinen Wind wehen: es rieseln die Wasser.
19 Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
Er verkündet [O. verkündete] Jakob sein Wort, Israel seine Satzungen und seine Rechte.
20 Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
Keiner Nation hat er also getan; und die Rechte, sie haben sie nicht gekannt. [O. kennen sie nicht] Lobet Jehova! [Hallelujah!]

< Псалми 147 >