< Псалми 147 >

1 Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
Lobet Jah! / Denn köstlich ist's, unsern Gott zu preisen; / Ja, lieblich ist's, es ziemt sich Lobgesang.
2 Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
Jahwe bauet Jerusalem, / Die Vertriebnen Israels sammelt er wieder.
3 Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
Er heilt die zerbrochnen Herzen, / Und ihre Wunden verbindet er.
4 Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
Er bestimmt den Sternen ihre Zahl, / Sie alle ruft er bei Namen.
5 Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
Groß ist unser Herr und reich an Kraft, / Seine Einsicht ist unermeßlich.
6 Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
Den Duldern hilft Jahwe auf, / Aber Frevler erniedrigt er tief zu Boden.
7 Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
Stimmt für Jahwe ein Danklied an, / Spielt unserm Gott auf der Zither!
8 Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
Er bedeckt den Himmel mit Wolken, / Er spendet Regen der Erde, / Läßt Gras auf den Bergen sprossen.
9 Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
Er gibt dem Vieh sein Futter, / Den jungen Raben, wenn sie schrein.
10 Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
Nicht an des Rosses Stärke hat er Gefallen, / Er hat nicht Lust an des Mannes Beinen.
11 Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
Lust hat Jahwe an seinen Frommen, / Die da harren auf seine Huld.
12 Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
Preise, Jerusalem, Jahwe, / Lobe, Zion, deinen Gott!
13 Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
Denn er hat deiner Tore Riegel gestärkt, / Hat deine Kinder gesegnet in dir.
14 Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
Er hat deinem Lande Frieden geschenkt, / Dich mit dem besten Weizen gesättigt.
15 Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
Er sendet sein Machtwort nieder zur Erde, / Eilend läuft sein Gebot.
16 Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
Er gibt Schnee wie Wolle, / Streut Reif wie Asche aus.
17 Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
Er wirft seinen Hagel herab in Stücken: / Wer hält vor seiner Kälte stand?
18 Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
Sendet er aber sein Wort, so zerschmelzt er sie. / Er läßt seinen Tauwind wehn, so rinnen Gewässer.
19 Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
Er hat für Jakob sein Wort verkündet, / Seine Satzungen und Rechte für Israel.
20 Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
So hat er sonst keinem Volke getan; / Drum kennen sie auch seine Rechte nicht. / Lobt Jah!

< Псалми 147 >