Псалми 147
1 Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
Praise ye Jah! For [it is] good to praise our God, For pleasant — comely [is] praise.
2 Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
Building Jerusalem [is] Jehovah, The driven away of Israel He gathereth.
3 Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
Who is giving healing to the broken of heart, And is binding up their griefs.
4 Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
Appointing the number of the stars, To all them He giveth names.
5 Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
Great [is] our Lord, and abundant in power, Of His understanding there is no narration.
6 Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
Jehovah is causing the meek to stand, Making low the wicked unto the earth.
7 Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
Answer ye to Jehovah with thanksgiving, Sing ye to our God with a harp.
8 Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
Who is covering the heavens with clouds, Who is preparing for the earth rain, Who is causing grass to spring up [on] mountains,
9 Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
Giving to the beast its food, To the young of the ravens that call.
10 Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
Not in the might of the horse doth He delight, Not in the legs of a man is He pleased.
11 Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
Jehovah is pleased with those fearing Him, With those waiting for His kindness.
12 Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
Glorify, O Jerusalem, Jehovah, Praise thy God, O Zion.
13 Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
For He did strengthen the bars of thy gates, He hath blessed thy sons in thy midst.
14 Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
Who is making thy border peace, [With] the fat of wheat He satisfieth Thee.
15 Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
Who is sending forth His saying [on] earth, Very speedily doth His word run.
16 Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
Who is giving snow like wool, Hoar-frost as ashes He scattereth.
17 Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
Casting forth His ice like morsels, Before His cold who doth stand?
18 Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
He sendeth forth His word and melteth them, He causeth His wind to blow — the waters flow.
19 Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
Declaring His words to Jacob, His statutes and His judgments to Israel.
20 Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
He hath not done so to any nation, As to judgments, they have not known them. Praise ye Jah!
