Псалми 147
1 Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
Praise ye the LORD: for it is good to sing praises to our God; for it is pleasant; and praise is comely.
2 Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
The LORD buildeth up Jerusalem: he gathereth together the outcasts of Israel.
3 Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
He healeth the broken in heart, and bindeth up their wounds.
4 Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
He telleth the number of the stars; he calleth them all by their names.
5 Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
Great is our Lord, and of great power: his understanding is infinite.
6 Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
The LORD lifteth up the meek: he casteth the wicked down to the ground.
7 Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
Sing to the LORD with thanksgiving; sing praise upon the harp to our God:
8 Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
Who covereth the heaven with clouds, who prepareth rain for the earth, who maketh grass to grow upon the mountains.
9 Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
He giveth to the beast his food, and to the young ravens which cry.
10 Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
He delighteth not in the strength of the horse: he taketh not pleasure in the legs of a man.
11 Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
The LORD taketh pleasure in them that fear him, in those that hope in his mercy.
12 Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
Praise the LORD, O Jerusalem; praise thy God, O Zion.
13 Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
For he hath strengthened the bars of thy gates; he hath blessed thy children within thee.
14 Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
He maketh peace in thy borders, and filleth thee with the finest of the wheat.
15 Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
He sendeth forth his commandment upon earth: his word runneth very swiftly.
16 Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
He giveth snow like wool: he scattereth the hoarfrost like ashes.
17 Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
He casteth forth his ice like morsels: who can stand before his cold?
18 Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
He sendeth out his word, and melteth them: he causeth his wind to blow, and the waters flow.
19 Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
He showeth his word to Jacob, his statutes and his judgments to Israel.
20 Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
He hath not dealt so with any nation: and as for his judgments, they have not known them. Praise ye the LORD.
