Псалми 147
1 Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
Hallelujah; for it is good to sing praises unto our God; for it is comely; [him] becometh praise.
2 Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
The Lord buildeth up Jerusalem: the outcasts of Israel will he gather together;
3 Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
He that healeth the broken-hearted, and bindeth up their hurts;
4 Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
Who counteth the number of the stars; who calleth them all by [their] names.
5 Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
Great is our Lord, and abundant in power: his understanding is immeasurable.
6 Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
The Lord helpeth up the meek: he bringeth down the wicked to the ground.
7 Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
Lift up a song unto the Lord with thanksgiving; sing praises unto our God with the harp;
8 Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
Who covereth the heaven with clouds, who prepareth rain for the earth, who causeth grass to grow upon the mountains;
9 Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
Who giveth to the beast its food, to the young ravens which cry.
10 Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
Not in the strength of the horse hath he delight: nor in the [swiftness of the] legs of man taketh he pleasure.
11 Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
The Lord taketh pleasure in those that fear him, that wait for his kindness.
12 Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
Glorify, O Jerusalem, the Lord: praise thy God, O Zion.
13 Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
For he hath strengthened the bars of thy gates; he hath blessed thy children in the midst of thee;
14 Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
He who bestoweth peace in thy borders, who satisfieth thee with the best of wheat;
15 Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
He who sendeth forth his decree unto the earth: how swiftly speedeth his word along!
16 Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
He who dispenseth snow like wool; who streweth about the hoarfrost like ashes;
17 Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
He who casteth down his ice like pieces: before his cold who can stand?
18 Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
He sendeth out his word, and melteth them: he causeth his wind to blow, and waters run along.
19 Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
He declareth his word unto Jacob, his statutes and his ordinances unto Israel.
20 Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
He hath not done so unto any nation: and [his] ordinances— these they know not. Hallelujah.
