Псалми 147
1 Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
Praise ye the LORD: for [it is] good to sing praises unto our God; for [it is] pleasant; [and] praise is comely.
2 Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
The LORD doth build up Jerusalem: he gathereth together the outcasts of Israel.
3 Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
He healeth the broken in heart, and bindeth up their wounds.
4 Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
He telleth the number of the stars; he calleth them all by [their] names.
5 Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
Great [is] our Lord, and of great power: his understanding [is] infinite.
6 Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
The LORD lifteth up the meek: he casteth the wicked down to the ground.
7 Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
Sing unto the LORD with thanksgiving; sing praise upon the harp unto our God:
8 Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
Who covereth the heaven with clouds, who prepareth rain for the earth, who maketh grass to grow upon the mountains.
9 Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
He giveth to the beast his food, [and] to the young ravens which cry.
10 Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
He delighteth not in the strength of the horse: he taketh not pleasure in the legs of a man.
11 Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
The LORD taketh pleasure in them that fear him, in those that hope in his mercy.
12 Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
Praise the LORD, O Jerusalem; praise thy God, O Zion.
13 Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
For he hath strengthened the bars of thy gates; he hath blessed thy children within thee.
14 Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
He maketh peace [in] thy borders, [and] filleth thee with the finest of the wheat.
15 Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
He sendeth forth his commandment [upon] earth: his word runneth very swiftly.
16 Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
He giveth snow like wool: he scattereth the hoarfrost like ashes.
17 Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
He casteth forth his ice like morsels: who can stand before his cold?
18 Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
He sendeth out his word, and melteth them: he causeth his wind to blow, [and] the waters flow.
19 Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
He sheweth his word unto Jacob, his statutes and his judgments unto Israel.
20 Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
He hath not dealt so with any nation: and [as for his] judgments, they have not known them. Praise ye the LORD.
