Псалми 147
1 Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
Praise ye the Lord, for it is good to sing vnto our God: for it is a pleasant thing, and praise is comely.
2 Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
The Lord doth builde vp Ierusalem, and gather together the dispersed of Israel.
3 Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
He healeth those that are broken in heart, and bindeth vp their sores.
4 Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
He counteth the nomber of the starres, and calleth them all by their names.
5 Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
Great is our Lord, and great is his power: his wisdome is infinite.
6 Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
The Lord relieueth the meeke, and abaseth the wicked to the ground.
7 Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
Sing vnto the Lord with prayse: sing vpon the harpe vnto our God,
8 Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
Which couereth the heauen with cloudes, and prepareth raine for the earth, and maketh the grasse to growe vpon the mountaines:
9 Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
Which giueth to beasts their foode, and to the yong rauens that crie.
10 Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
He hath not pleasure in the strength of an horse, neither delighteth he in the legs of man.
11 Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
But the Lord deliteth in them that feare him, and attende vpon his mercie.
12 Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
Prayse the Lord, O Ierusalem: prayse thy God, O Zion.
13 Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
For he hath made the barres of thy gates strong, and hath blessed thy children within thee.
14 Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
He setteth peace in thy borders, and satisfieth thee with the floure of wheate.
15 Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
He sendeth foorth his commandement vpon earth, and his worde runneth very swiftly.
16 Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
He giueth snowe like wooll, and scattereth the hoare frost like ashes.
17 Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
He casteth foorth his yce like morsels: who can abide the colde thereof?
18 Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
He sendeth his worde and melteth them: he causeth his winde to blowe, and the waters flowe.
19 Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
He sheweth his word vnto Iaakob, his statutes and his iudgements vnto Israel.
20 Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
He hath not dealt so with euery nation, neither haue they knowen his iudgements. Prayse ye the Lord.
