Псалми 147
1 Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
Looft den HEERE, want onzen God te psalmzingen is goed, dewijl Hij liefelijk is; de lof is betamelijk.
2 Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
De HEERE bouwt Jeruzalem; Hij vergadert Israels verdrevenen.
3 Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
Hij geneest de gebrokenen van hart, en Hij verbindt hen in hun smarten.
4 Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
Hij telt het getal der sterren; Hij noemt ze allen bij namen.
5 Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
Onze Heere is groot en van veel kracht; Zijns verstands is geen getal.
6 Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
De HEERE houdt de zachtmoedigen staande; de goddelozen vernedert Hij, tot de aarde toe.
7 Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
Zingt den HEERE bij beurte met dankzegging; psalmzingt onzen God op de harp.
8 Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
Die de hemelen met wolken bedekt, Die voor de aarde regen bereidt; Die het gras op de bergen doet uitspruiten;
9 Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
Die het vee zijn voeder geeft; aan de jonge raven, als zij roepen.
10 Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
Hij heeft geen lust aan de sterkte des paards; Hij heeft geen welgevallen aan de benen des mans.
11 Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
De HEERE heeft een welgevallen aan hen, die Hem vrezen, die op Zijn goedertierenheid hopen.
12 Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
O Jeruzalem! roem den HEERE; o Sion! loof uw God.
13 Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
Want Hij maakt de grendelen uwer poorten sterk; Hij zegent uw kinderen binnen in u.
14 Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
Die uw landpalen in vrede stelt; Hij verzadigt u met het vette der tarwe.
15 Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
Hij zendt Zijn bevel op aarde; Zijn woord loopt zeer snel.
16 Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
Hij geeft sneeuw als wol; Hij strooit den rijm als as.
17 Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
Hij werpt Zijn ijs heen als stukken; wie zou bestaan voor Zijn koude?
18 Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
Hij zendt Zijn woord, en doet ze smelten; Hij doet Zijn wind waaien, de wateren vloeien henen.
19 Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
Hij maakt Jakob Zijn woorden bekend, Israel Zijn inzettingen en Zijn rechten.
20 Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
Alzo heeft Hij geen volk gedaan; en Zijn rechten, die kennen zij niet. Hallelujah!
