Псалми 147
1 Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
Aleluja! Hvalite Jahvu jer je dobar, pjevajte Bogu našem jer je sladak; svake hvale on je dostojan!
2 Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
Jahve gradi Jeruzalem, sabire raspršene Izraelce.
3 Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
On liječi one koji su srca skršena i povija rane njihove.
4 Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
On određuje broj zvijezda, svaku njezinim imenom naziva.
5 Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
Velik je naš Gospodin i svesilan, nema mjere mudrosti njegovoj.
6 Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
Jahve pridiže ponizne, zlotvore do zemlje snizuje.
7 Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
Pjevajte Jahvi pjesmu zahvalnu, svirajte na citari Bogu našem!
8 Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
Oblacima on prekriva nebesa i zemlji kišu sprema; daje da po bregovima raste trava i bilje na službu čovjeku.
9 Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
On stoci hranu daje i mladim gavranima kada grakću.
10 Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
Za konjsku snagu on ne mari nit' mu se mile bedra čovječja.
11 Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
Mili su Jahvi oni koji se njega boje, koji se uzdaju u dobrotu njegovu.
12 Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
Slavi Jahvu, Jeruzaleme, hvali Boga svoga, Sione!
13 Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
On učvrsti zasune vrata tvojih, blagoslovi u tebi tvoje sinove.
14 Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
On dade mir granicama tvojim, pšenicom te hrani najboljom.
15 Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
Besjedu svoju šalje na zemlju, brzo trči riječ njegova.
16 Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
Kao vunu snijeg razbacuje, prosipa mraz poput pepela.
17 Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
On sipa grÓad kao zalogaje, voda mrzne od njegove studeni.
18 Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
Riječ svoju pošalje i vode se tope; dunu vjetrom i vode otječu.
19 Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
Riječ svoju on objavi Jakovu, odluke svoje i zakone Izraelu.
20 Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
Ne učini tako nijednom narodu: nijednom naredbe svoje ne objavi! Aleluja!
