Псалми 147
1 Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
Dayega si Yahweh, kay maayo nga mag-awit sa mga pagdayeg sa atong Dios, maayo kini, ug angay ang pagdayeg.
2 Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
Gitukod pag-usab ni Yahweh ang Jerusalem, gitigom niya ang mga nagkatibulaag nga katawhan sa Israel.
3 Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
Giayo niya ang nasakitan nga kasingkasing ug gibugkosan ang ilang mga samad.
4 Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
Naihap niya ang mga bituon, ginganlan niya kining tanan.
5 Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
Bantogan ang atong Ginoo ug hilabihan kagamhanan, ang iyang panabot dili masukod.
6 Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
Gipataas ni Yahweh ang mga dinaogdaog, ug gipalukapa niya ang mga daotan ngadto sa yuta.
7 Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
Awiti si Yahweh uban ang pagpasalamat, awiti ug mga pagdayeg ang atong Dios dinuyogan sa alpa.
8 Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
Gitabonan niya ang kalangitan sa mga panganod ug giandam ang ulan alang sa kalibotan, aron motubo ang sagbot sa kabukiran.
9 Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
Gihatagan niya ug mga pagkaon ang mga mananap ug ang mga pisu sa uwak sa dihang (sila) mopiyak.
10 Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
Wala siya makakaplag ug kalipay diha sa kusog sa kabayo, wala siya mahimuot sa kusgan nga mga paa sa tawo.
11 Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
Mahimuot lamang si Yahweh niadtong magpasidungog kaniya, nga naglaom sa iyang matinud-anon nga kasabotan.
12 Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
Dayega si Yahweh, Jerusalem, dayega ang imong Dios, Zion.
13 Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
Kay gipalig-on niya ang mga babag sa imong mga ganghaan, gipanalanginan niya ang imong mga anak taliwala kanimo.
14 Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
Magdala siya ug kauswagan sulod sa imong mga utlanan, tagbawon ka niya sa labing maayo nga trigo.
15 Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
Gipadala niya ang iyang kasugoan ngadto sa kalibotan, ang iyang sugo moabot dayon.
16 Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
Gihimo niya ang niyebe sama sa balahibo sa karnero, gikatag niya ang gagmay nga ice sama sa abo.
17 Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
Nagpaulan siya ug ice sama sa dinugmok nga tinapay, kinsa man ang makaagwanta sa kabugnaw nga iyang gipadala?
18 Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
Gipadala niya ang iyang sugo ug nangalanay kini, gipahuros niya ang hangin ug gipadagayday ang tubig.
19 Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
Gimantala niya ang iyang pulong ngadto kang Jacob, ang iyang kabalaoran ug ang iyang matarong nga kasugoan sa Israel.
20 Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
Wala niya kini buhata sa uban nga nasod, ug mahitungod sa iyang kasugoan, wala (sila) masayod niini. Dayega si Yahweh.
