Псалми 144
1 Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,
Dávidé. Áldott az Úr, az én kőváram, a ki hadakozásra tanítja kezemet, s viadalra az én ujjaimat.
2 Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.
Jóltevőm és megoltalmazóm, mentőváram és szabadítóm nékem; paizsom, és az, a kiben én bízom: ő veti alám népemet.
3 Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?
Uram! Micsoda az ember, hogy tudsz felőle, és az embernek fia, hogy gondod van reá?
4 Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.
Olyan az ember, mint a lehellet; napjai, mint az átfutó árnyék.
5 Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.
Uram, hajlítsd meg egeidet és szállja alá; illesd meg a hegyeket, hogy füstölögjenek!
6 Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.
Lövelj villámot és hányd szerte őket; bocsásd ki nyilaidat és vedd el eszöket.
7 Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,
Nyújtsd le kezeidet a magasból; ragadj ki és ments meg engem a nagy vizekből, az idegen-fiak kezéből;
8 Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
A kiknek szájok hazugságot beszél, s jobb kezök a hamisság jobb keze.
9 Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,
Isten! Új éneket éneklek néked; tízhúrú hangszerrel zengedezlek téged;
10 Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.
Ki segítséget ád a királyoknak, s megmenti Dávidot, az ő szolgáját a gonosz szablyától.
11 Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
Ragadj ki és ments meg engem az idegen-fiak kezéből, a kiknek szájok hazugságot beszél, s jobbkezök a hamisság jobbkeze.
12 Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;
Hogy fiaink olyanok legyenek, mint a plánták, nagyokká nőve ifjú korukban; leányaink, mint a templom mintájára kifaragott oszlopok.
13 Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.
Legyenek telve tárházaink, eledelt eledelre szolgáltassanak; juhaink százszorosodjanak, ezerszeresedjenek a mi legelőinken.
14 Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.
Ökreink megrakodva legyenek; sem betörés, sem kirohanás, sem kiáltozás ne legyen a mi utczáinkon.
15 Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!
Boldog nép az, a melynek így van dolga; boldog nép az, a melynek az Úr az ő Istene.
