Псалми 144
1 Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,
De David. Béni soit l'Éternel, qui est mon rocher: Il exerce mes mains au combat. Et mes doigts à la bataille!
2 Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.
Il est mon bienfaiteur et ma forteresse, Ma haute retraite et mon libérateur, Mon bouclier et mon refuge. Celui qui range mon peuple sous ma loi!
3 Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?
Éternel, qu'est-ce que l'homme, Pour que tu prennes soin de lui, Et le fils de l'homme, pour que tu en tiennes compte?
4 Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.
L'homme est semblable à un souffle; Ses jours sont comme l'ombre qui passe.
5 Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.
Éternel, abaisse tes cieux et descends; Touche les montagnes, et qu'elles soient couvertes de fumée!
6 Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.
Fais briller l'éclair, et disperse mes ennemis: Lance tes flèches, et mets-les en déroute!
7 Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,
Étends tes mains d'en haut; Délivre-moi, et retire-moi des grandes eaux, De la main des fils de l'étranger,
8 Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
Dont la bouche profère le mensonge, Dont la main droite est une main trompeuse.
9 Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,
Dieu, je chanterai à ta gloire un cantique nouveau. Je te célébrerai sur la lyre à dix cordes,
10 Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.
Toi qui donnes la délivrance aux rois, Qui sauves David, ton serviteur, de l'épée meurtrière.
11 Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
Délivre-moi, et arrache-moi au joug des fils de l'étranger, Dont la bouche ne profère que le mensonge. Dont la main droite est une main trompeuse!
12 Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;
Que nos fils, dans leur jeune âge. Croissent comme des plants vigoureux. Que nos filles soient comme des colonnes sculptées. Qui ornent les angles d'un palais!
13 Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.
Que nos celliers soient pleins, Regorgeant de toutes sortes de biens. Que nos brebis se multiplient par milliers, par dix milliers. Dans nos campagnes!
14 Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.
Que nos génisses soient fécondes! Qu'il n'y ait ni brèches dans nos murs, ni attaque, Ni cris d'alarme dans nos places.
15 Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!
Heureux le peuple dont tel est le partage! Heureux le peuple dont l'Éternel est le Dieu!
