Псалми 144
1 Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,
Daavidin virsi. Kiitetty olkoon Herra, minun kallioni, joka opettaa minun käteni taistelemaan, minun sormeni sotimaan,
2 Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.
hän, joka antaa minulle armon; minun linnani, varustukseni ja pelastajani, minun kilpeni, jonka turviin minä pakenen, hän, joka laskee kansani minun valtani alle.
3 Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?
Herra, mikä on ihminen, että hänestä lukua pidät, mikä ihmislapsi, että häntä ajattelet!
4 Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.
Ihminen on kuin tuulen henkäys, hänen päivänsä niinkuin pakeneva varjo.
5 Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.
Herra, notkista taivaasi ja astu alas, kosketa vuoria, niin että ne suitsuavat.
6 Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.
Iske salamoita ja hajota heidät, lennätä nuolesi ja kauhistuta heidät.
7 Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,
Ojenna kätesi korkeudesta, tempaa ja pelasta minut suurista vesistä, muukalaisten kädestä,
8 Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
joiden suu puhuu vilppiä ja joiden oikea käsi on valheen käsi!
9 Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,
Jumala, minä veisaan sinulle uuden virren, soitan sinulle kymmenkielisellä harpulla,
10 Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.
sinulle, joka annat kuninkaille voiton ja tempaat palvelijasi Daavidin turvaan pahalta miekalta.
11 Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
Tempaa ja pelasta minut muukalaisten käsistä, joiden suu puhuu vilppiä ja joiden oikea käsi on valheen käsi.
12 Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;
Niin meidän poikamme ovat nuoruudessaan kuin korkealle kohoavat kasvit, tyttäremme kuin temppelin veistetyt kulmapatsaat;
13 Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.
meidän aittamme ovat täynnä, ja antavat kaikkinaista viljaa, meidän lampaamme lisääntyvät laitumillamme tuhansin ja kymmenin tuhansin;
14 Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.
meidän härkiemme kuormat ovat runsaat, ei ole aukkoa muurissa, ei ole pakolaista, ei kuulu valitushuutoa kaduillamme.
15 Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!
Autuas se kansa, jolle näin käy, autuas se kansa, jonka Jumala Herra on!
