Псалми 144
1 Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,
A Psalm of David. Blessed be the LORD my strength, who teacheth my hands to war, and my fingers to fight:
2 Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.
My goodness, and my fortress; my high tower, and my deliverer; my shield, and he in whom I trust; who subdueth my people under me.
3 Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?
LORD, what is man, that thou takest knowledge of him! or the son of man, that thou makest account of him!
4 Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.
Man is like vanity: his days are as a shadow that passeth away.
5 Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.
Bow thy heavens, O LORD, and come down: touch the mountains, and they shall smoke.
6 Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.
Cast forth lightning, and scatter them: shoot thy arrows, and destroy them.
7 Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,
Send thy hand from above; rid me, and deliver me out of great waters, from the hand of foreigners;
8 Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
Whose mouth speaketh vanity, and their right hand is a right hand of falsehood.
9 Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,
I will sing a new song to thee, O God: upon a psaltery and an instrument of ten strings will I sing praises to thee.
10 Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.
It is he that giveth salvation to kings: who delivereth David his servant from the hurtful sword.
11 Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
Rid me, and deliver me from the hand of foreigners, whose mouth speaketh vanity, and their right hand is a right hand of falsehood:
12 Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;
That our sons may be as plants grown up in their youth; that our daughters may be as corner stones, polished after the similitude of a palace:
13 Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.
That our barns may be full, affording all manner of store: that our sheep may bring forth thousands and ten thousands in our streets:
14 Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.
That our oxen may be strong to labour; that there be no breaking in, nor going out; that there be no complaining in our streets.
15 Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!
Happy is that people, that is in such a case: yea, happy is that people, whose God is the LORD.
