Псалми 144
1 Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,
Van David. Geprezen zij Jahweh, Mijn Rots; Die mijn handen leert strijden, En mijn vingers leert kampen.
2 Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.
Mijn sterkte en burcht, Mijn schuilplaats en toevlucht, Mijn schild, waarop ik vertrouw: Die de volkeren aan mij onderwerpt.
3 Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?
Jahweh, wat is de mens, dat Gij acht op hem slaat; Een mensenkind, dat Gij om hem U bekommert?
4 Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.
De mens lijkt enkel een zucht, Zijn dagen een vluchtige schaduw.
5 Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.
Jahweh, buig uw hemel omlaag, en daal neer, Raak de bergen aan, en ze roken;
6 Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.
Slinger uw bliksems, en strooi ze in het rond, Schiet uw pijlen, en jaag ze uiteen.
7 Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,
Reik mij uw hand uit den hoge, En verlos mij uit de macht der barbaren,
8 Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
Wier mond alleen maar leugentaal spreekt, En wier rechter een hand van bedrog is.
9 Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,
Dan zal ik een nieuw lied voor U zingen, o God, Op de tiensnarige harp voor U spelen:
10 Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.
Voor U, die aan koningen de zege verleent, Die redding brengt aan David, uw dienaar.
11 Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
Ja, Hij hééft mij gered van het moordende zwaard, Mij verlost uit de macht der barbaren, Wier mond alleen maar leugentaal spreekt, En wier rechter een hand van bedrog is.
12 Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;
Nu zijn onze zonen als planten, Zorgvuldig gekweekt in hun jeugd; Onze dochters als zuilen, Voor de bouw van paleizen gehouwen.
13 Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.
Onze schuren gevuld, Boordevol van allerlei vrucht; Onze schapen bij duizenden werpend,
14 Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.
De runderen in onze weiden bij tienduizenden drachtig. Geen bres en geen stormloop, Op onze pleinen geen kermen:
15 Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!
Gelukkig het volk, wat zo’n lot is beschoren; Gelukkig het volk, waarvan Jahweh de God is!
