Псалми 143
1 Господе, услиши молитву моју, прими мољење моје по истини својој, услиши ме по правди својој.
[Ein Psalm. Von David.] Jehova! höre mein Gebet, nimm zu Ohren mein Flehen; erhöre mich in deiner Treue, in deiner Gerechtigkeit!
2 И не иди на суд са слугом својим, јер се неће оправдати пред Тобом нико жив.
Und gehe nicht ins Gericht mit deinem Knechte! denn vor dir ist kein Lebendiger gerecht.
3 Непријатељ гони душу моју, гази у прах живот мој, посађује ме у мрак, као давно помрле.
Denn der Feind verfolgt meine Seele, zertritt zur Erde mein Leben, macht mich wohnen in Finsternissen gleich den Toten der Urzeit. [O. gleich ewig Toten [die nie wiederkommen]]
4 Трне у мени дух мој, нестаје у мени срца мог.
Und mein Geist ermattet in mir, mein Herz ist betäubt in meinem Innern.
5 Помињем дане старе, пребрајам све послове Твоје, размишљам о делима руку Твојих.
Ich gedenke der Tage der Vorzeit, überlege all dein Tun; ich sinne über das Werk deiner Hände.
6 Пружам к Теби руке своје; душа је моја као сува земља пред Тобом.
Zu dir breite ich meine Hände aus; gleich einem lechzenden Lande lechzt meine Seele nach dir. (Sela)
7 Похитај, услиши ме; Господе, нестаје духа мог, немој одвратити лице своје од мене; јер ћу бити као они који одлазе у гроб.
Eilends erhöre mich, Jehova! es verschmachtet mein Geist. Verbirg dein Angesicht nicht vor mir! sonst werde ich denen gleich sein, die zur Grube hinabfahren.
8 Рано ми јави милост своју, јер се у Тебе уздам. Покажи ми пут, којим да идем, јер к Теби подижем душу своју.
Laß mich früh [W. am Morgen] hören deine Güte, denn auf dich vertraue ich; tue mir kund den Weg, den ich wandeln soll, denn zu dir erhebe ich meine Seele!
9 Избави ме од непријатеља мојих, Господе, к Теби притечем.
Errette mich, Jehova, von meinen Feinden! zu dir nehme ich meine Zuflucht.
10 Научи ме Творити вољу Твоју, јер си Ти Бог мој; дух Твој благи нека ме води по стази правој.
Lehre mich tun dein Wohlgefallen! denn du bist mein Gott; dein guter Geist leite mich in ebenem Lande!
11 Имена ради свог, Господе, оживи ме, по правди својој изведи из муке душу моју.
Um deines Namens willen, Jehova, belebe mich; [O. erhalte mich am Leben] in deiner Gerechtigkeit führe meine Seele aus der Bedrängnis!
12 И по милости својој истреби непријатеље моје, и погуби све који муче душу моју, јер сам Твој слуга.
Und in deiner Güte vertilge meine Feinde, und alle Bedränger meiner Seele bringe um! denn ich bin dein Knecht.
