Псалми 142

1 Гласом својим ка Господу вичем, гласом својим Господу се молим.

2 Изливам пред Њим мољење своје, тугу своју пред Њим казујем,

3 Кад изнемогне у мени дух мој. Ти знаш стазу моју. На путу, којим ходим, сакрише ми замку.

4 Погледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју.

5 Вичем к Теби, Господе; велим: Ти си уточиште моје, део мој на земљи живих.

6 Чуј тужњаву моју; јер се мучим веома. Избави ме од оних који ме гоне, јер су јачи од мене.

7 Изведи из тамнице душу моју, да славим име Твоје. Око мене ће се скупити праведници, кад ми учиниш добро.