Псалми 142

1 Гласом својим ка Господу вичем, гласом својим Господу се молим.

Yahweh, I cry out to you; I plead [with you to help me].

2 Изливам пред Њим мољење своје, тугу своју пред Њим казујем,

I am bringing to you [all] my problems; I am telling you [all] my troubles/difficulties.

3 Кад изнемогне у мени дух мој. Ти знаш стазу моју. На путу, којим ходим, сакрише ми замку.

When I am very discouraged, you know what I should do. Wherever I walk, [it is as though] my enemies have hidden traps for me [to fall into].

4 Погледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју.

I look around, but there is no one who pays attention to me, no one who will protect me, no one who cares about [what happens to] me.

5 Вичем к Теби, Господе; велим: Ти си уточиште моје, део мој на земљи живих.

[So] Yahweh, I cry out to you [to help me]; you are the one who protects me; and you are all that I need while I am alive.

6 Чуј тужњаву моју; јер се мучим веома. Избави ме од оних који ме гоне, јер су јачи од мене.

Listen to me while I cry out to you [for help], because I am very distressed. Rescue/Save me from those who are pursuing me, because they are very strong, with the result that I cannot [escape from them].

7 Изведи из тамнице душу моју, да славим име Твоје. Око мене ће се скупити праведници, кад ми учиниш добро.

Free/Rescue me from my troubles/difficulties [MET] in order that I may thank you. If you do that, when I am with godly/righteous [people], [I will praise you] for having been very good to me.