Псалми 142

1 Гласом својим ка Господу вичем, гласом својим Господу се молим.

I cry with my voice to Jehovah. With my voice to Jehovah I make supplication.

2 Изливам пред Њим мољење своје, тугу своју пред Њим казујем,

I pour out my complaint before him. I show my trouble before him.

3 Кад изнемогне у мени дух мој. Ти знаш стазу моју. На путу, којим ходим, сакрише ми замку.

When my spirit was overwhelmed within me, thou knew my path. In the way in which I walk they have hidden a snare for me.

4 Погледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју.

Look on my right hand, and see, for there is no man who knows me. Refuge has failed me. No man cares for my soul.

5 Вичем к Теби, Господе; велим: Ти си уточиште моје, део мој на земљи живих.

I cried to thee, O Jehovah. I said, Thou are my refuge, my portion in the land of the living.

6 Чуј тужњаву моју; јер се мучим веома. Избави ме од оних који ме гоне, јер су јачи од мене.

Attend to my cry, for I am brought very low. Deliver me from my persecutors, for they are stronger than I.

7 Изведи из тамнице душу моју, да славим име Твоје. Око мене ће се скупити праведници, кад ми учиниш добро.

Bring my soul out of prison that I may give thanks to thy name. The righteous shall encompass me around, for thou will deal bountifully with me.