< Псалми 141 >
1 Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.
Psalmus David. Domine clamavi ad te, exaudi me: intende voci meæ, cum clamavero ad te.
2 Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.
Dirigatur oratio mea sicut incensum in conspectu tuo: elevatio manuum mearum sacrificium vespertinum.
3 Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.
Pone Domine custodiam ori meo: et ostium circumstantiæ labiis meis.
4 Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.
Non declines cor meum in verba malitiæ, ad excusandas excusationes in peccatis. Cum hominibus operantibus iniquitatem: et non communicabo cum electis eorum.
5 Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.
Corripiet me iustus in misericordia, et increpabit me: oleum autem peccatoris non impinguet caput meum. Quoniam adhuc et oratio mea in beneplacitis eorum:
6 Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.
absorpti sunt iuncti petræ iudices eorum. Audient verba mea quoniam potuerunt:
7 Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених. (Sheol )
sicut crassitudo terræ erupta est super terram. Dissipata sunt ossa nostra secus infernum: (Sheol )
8 Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.
quia ad te Domine, Domine oculi mei: in te speravi, non auferas animam meam.
9 Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.
Custodi me a laqueo, quem statuerunt mihi: et a scandalis operantium iniquitatem.
10 Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.
Cadent in retiaculo eius peccatores: singulariter sum ego donec transeam.