Псалми 141
1 Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.
A Psalm, by David. O Jehovah, I have called Thee, haste to me, Give ear [to] my voice when I call to Thee.
2 Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.
My prayer is prepared — incense before Thee, The lifting up of my hands — the evening present.
3 Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.
Set, O Jehovah, a watch for my mouth, Watch Thou over the door of my lips.
4 Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.
Incline not my heart to an evil thing, To do habitually actions in wickedness, With men working iniquity, Yea, I eat not of their pleasant things.
5 Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.
The righteous doth beat me [in] kindness. And doth reprove me, Oil of the head my head disalloweth not, For still my prayer [is] about their vexations.
6 Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.
Their judges have been released by the sides of a rock, And they have heard my sayings, For they have been pleasant.
As one tilling and ripping up in the land, Have our bones been scattered at the command of Saul. (Sheol h7585)
8 Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.
But to Thee, O Jehovah, my Lord, [are] mine eyes, In Thee I have trusted, Make not bare my soul.
9 Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.
Keep me from the gin they laid for me, Even snares of workers of iniquity.
10 Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.
The wicked fall in their nets together, till I pass over!
