Псалми 141

1 Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.

A Psalm of David. LORD, I cry to thee: make haste to me; give ear to my voice, when I cry to thee.

2 Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.

Let my prayer be set forth before thee [as] incense; [and] the lifting up of my hands [as] the evening sacrifice.

3 Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.

Set a watch, O LORD, before my mouth; keep the door of my lips.

4 Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.

Incline not my heart to [any] evil thing, to practice wicked works with men that work iniquity: and let me not eat of their dainties.

5 Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.

Let the righteous smite me; [it shall be] a kindness: and let him reprove me; [it shall be] an excellent oil, [which] shall not break my head: for yet my prayer also [shall be] in their calamities.

6 Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.

When their judges are overthrown in stony places, they shall hear my words; for they are sweet.

7 Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених. (Sheol h7585)

Our bones are scattered at the grave's mouth, as when one cutteth and cleaveth [wood] upon the earth. (Sheol h7585)

8 Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.

But my eyes [are] to thee, O GOD the LORD: in thee is my trust; leave not my soul destitute.

9 Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.

Keep me from the snare [which] they have laid for me, and the gins of the workers of iniquity.

10 Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.

Let the wicked fall into their own nets, whilst I escape.