Псалми 141
1 Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.
A Melody of David. O Yahweh, I have cried unto thee, Make thou haste to me, Give ear unto my voice, when I cry to thee.
2 Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.
Let my prayer be set in order like incense before thee, —the lifting up of my hands, as the evening gift.
3 Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.
Set thou, O Yahweh, a watch at my mouth, Keep thou guard over the door of my lips.
4 Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.
Let not my heart incline to a matter of wrong, that I should busy myself with practices in lawlessness, with men working iniquity, and let me not eat of their dainties.
5 Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.
Let a righteous man smite me—a lovingkindness, that he should correct me, an oil for the head [which] let not my head refuse! For, yet, even my prayer, shall be in their calamities.
6 Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.
Their judges, have been hurled down by a crag, Now have men heard my sayings, for they have become sweet.
As when one plougheth and furroweth the earth, Scattered about, are our bones at the mouth of hades! (Sheol h7585)
8 Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.
Surely, unto thee, O Yahweh, My Lord, are mine eyes, In thee, have I sought refuge, Do not pour out my life.
9 Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.
Keep me out of the clutches of the trap they have set for me, and the snares of the workers of iniquity.
10 Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.
They who are lawless, shall fall into the nooses thereof, while, I, at the same time, pass on.
