Псалми 141

1 Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.

Adonai, I have called on you. Come to me quickly! Listen to my voice when I call to you.

2 Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.

Let my prayer be set before you like incense; the lifting up of my hands like the evening sacrifice.

3 Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.

Set a watch, Adonai, before my mouth. Keep the door of my lips.

4 Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.

Don’t incline my heart to any evil thing, to practice deeds of wickedness with men who work iniquity. Don’t let me eat of their delicacies.

5 Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.

Let the upright strike me, it is kindness; let him reprove me, it is like oil on the head; don’t let my head refuse it; Yet my prayer is always against evil deeds.

6 Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.

Their judges are thrown down by the sides of the rock. They will sh'ma ·hear obey· my words, for they are well spoken.

7 Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених. (Sheol h7585)

“As when one plows and breaks up the earth, our bones are scattered at the mouth of Sheol ·Place of the dead·.” (Sheol h7585)

8 Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.

For my eyes are on you, Adonai, the Lord. In you, I take refuge. Don’t leave my soul destitute.

9 Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.

Keep me from the snare which they have laid for me, from the traps of the workers of iniquity.

10 Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.

Let the wicked fall together into their own nets, while I pass by.