Псалми 141
1 Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.
“For the leader of the music. A psalm of David.” I cry to thee, O LORD! make haste unto me! Give ear to my voice, when I cry unto thee!
2 Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.
Let my prayer come before thee as incense, And the lifting-up of my hands, as the evening sacrifice!
3 Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.
Set a watch, O LORD! before my mouth; Guard the door of my lips!
4 Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.
Let not my heart incline to any evil thing; Let me not practise wickedness with the doers of iniquity, And let me not eat of their delicacies!
5 Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.
Let the righteous smite me, —it shall be a kindness; Let him reprove me, and it shall be oil for my head; Let him do it again, and my head shall not refuse it; But now I pray against their wickedness!
6 Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.
When their judges are hurled over the side of the rock, They shall hear how pleasant are my words.
So are our bones scattered at the mouth of the underworld, As when one furroweth and ploweth up the land. (Sheol h7585)
8 Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.
But to thee do my eyes look, O Lord Jehovah! In thee is my trust; Let not my life be poured out!
9 Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.
Preserve me from the snares which they have laid for me, And from the nets of evil-doers!
10 Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.
Let the wicked fall together into their own traps, Whilst I make my escape!
