Псалми 141
1 Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.
A Psalm of David. Jehovah, I have called upon thee: make haste unto me; give ear unto my voice, when I call unto thee.
2 Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.
Let my prayer be set forth before thee as incense, the lifting up of my hands as the evening oblation.
3 Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.
Set a watch, O Jehovah, before my mouth; keep the door of my lips.
4 Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.
Incline not my heart to any evil thing, to practise deeds of wickedness with men that are workers of iniquity; and let me not eat of their dainties.
5 Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.
Let the righteous smite me, it is kindness; and let him reprove me, it is an excellent oil which my head shall not refuse: for yet my prayer also is [for them] in their calamities.
6 Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.
When their judges are thrown down from the rocks, they shall hear my words, for they are sweet.
Our bones are scattered at the mouth of Sheol, as when one cutteth and cleaveth [wood] upon the earth. (Sheol h7585)
8 Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.
For unto thee, Jehovah, Lord, are mine eyes; in thee do I trust: leave not my soul destitute.
9 Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.
Keep me from the snare which they have laid for me, and from the traps of the workers of iniquity.
10 Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.
Let the wicked fall into their own nets, whilst that I withal pass over.
