Псалми 140

1 Избави ме, Господе, од човека злог, сачувај ме од насилника,

Izbavi me, Gospode, od èovjeka zloga, saèuvaj me od nasilnika,

2 Који помишљају зло у срцу и сваки дан подижу рат;

Koji pomišljaju zlo u srcu i svaki dan podižu rat;

3 Оштре језик свој као змија, јед је аспидин у устима њиховим.

Oštre jezik svoj kao zmija, jed je aspidin u ustima njihovijem.

4 Сачувај ме, Боже, од руку безбожничких, од насилника сахрани ме, који мисле да поткину ноге моје.

Saèuvaj me, Bože, od ruku bezbožnièkih, od nasilnika sahrani me, koji misle da potkinu noge moje.

5 Охоли ми наместише замке и пругла, метнуше ми мрежу на пут, пређу разапеше ми.

Oholi mi namjestiše zamke i prugla, metnuše mi mrežu na put, preðu razapeše mi.

6 Рекох Господу: Ти си Бог мој, услиши, Господе, глас мољења мог.

Rekoh Gospodu: ti si Bog moj, usliši, Gospode, glas moljenja mojega.

7 Господе, Господе, крепки Спаситељу мој, заклони главу моју у дан ратни!

Gospode, Gospode, krjepki spasitelju moj, zakloni glavu moju u dan ratni!

8 Не дај, Господе, безбожнику шта жели, не дај му да докучи шта је наумио, да се не узносе.

Ne daj, Gospode, bezbožniku što želi, ne daj mu da dokuèi što je naumio, da se ne uznose.

9 Отров оних што су око мене, погибао уста њихових нека се обрати на њих.

Otrov onijeh što su oko mene, pogibao usta njihovijeh neka se obrati na njih.

10 Нека падне на њих живо угљевље; нека их Он баци у огањ, у пропасти, да не устану.

Neka padne na njih živo ugljevlje; neka ih on baci u oganj, u propasti, da ne ustanu.

11 Човек језичан неће се утврдити на земљи, неправедног ће злоћа увалити у погибао.

Èovjek jezièan neæe se utvrditi na zemlji, nepravednoga æe zloæa uvaliti u pogibao.

12 Знам да ће Господ показати правду невољноме и правицу убогима.

Znam da æe Gospod pokazati pravdu nevoljnome i pravicu ubogima.

13 Да! Праведни ће славити име Твоје, прави ће остати пред лицем Твојим.

Da! pravedni æe slaviti ime tvoje, pravi æe ostati pred licem tvojim.