Псалми 14

1 Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; неваљали су, гадна су дела њихова; нема никога да добро твори.

Au chef des chantres; de David. L’Insensé a dit en son cœur: "Il n’est point de Dieu!" On est corrompu, on commet des actes odieux, personne ne fait le bien.

2 Господ погледа с неба на синове човечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога.

L’Eternel, du haut du ciel, regarde les hommes, pour voir s’il en est de bien inspirés, recherchant Dieu.

3 Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ни једног.

Tous ils ont dévié, ensemble ils sont pervertis; personne n’agit bien, pas même un seul.

4 Зар се неће опаметити који чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, не призивају Господа?

Eh bien! Ils s’en ressentiront, tous ces ouvriers d’iniquité, qui dévorent mon peuple comme on mange du pain, et n’invoquent point l’Eternel.

5 Онде ће задрхтати од страха; јер је Господ у роду праведном.

Dès lors, ils seront saisis d’épouvante, car Dieu est avec la race des justes.

6 Смејете се ономе што убоги ради; али Господ њега заклања.

Pensez-vous confondre les desseins du pauvre, alors que l’Eternel est son abri?

7 Ко ће послати са Сиона помоћ Израиљу? Кад Господ поврати заробљени народ свој, онда ће се радовати Јаков и веселиће се Израиљ.

Ah! puisse venir de Sion le salut d’Israël! Quand le Seigneur ramènera les captifs de son peuple, Jacob jubilera, Israël sera dans la joie.