Псалми 14

1 Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; неваљали су, гадна су дела њихова; нема никога да добро твори.

To the chief Musician, [A Psalm] of David. The fool hath said in his heart, [There is] no God. They are corrupt, they have done abominable works, [there is] none that doeth good.

2 Господ погледа с неба на синове човечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога.

The LORD looked down from heaven upon the children of men, to see if there were any that did understand, [and] seek God.

3 Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ни једног.

They are all gone aside, they are [all] together become filthy: [there is] none that doeth good, no, not one.

4 Зар се неће опаметити који чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, не призивају Господа?

Have all the workers of iniquity no knowledge? who eat up my people [as] they eat bread, and call not upon the LORD.

5 Онде ће задрхтати од страха; јер је Господ у роду праведном.

There were they in great fear: for God [is] in the generation of the righteous.

6 Смејете се ономе што убоги ради; али Господ њега заклања.

Ye have shamed the counsel of the poor, because the LORD [is] his refuge.

7 Ко ће послати са Сиона помоћ Израиљу? Кад Господ поврати заробљени народ свој, онда ће се радовати Јаков и веселиће се Израиљ.

Oh that the salvation of Israel [were come] out of Zion! when the LORD bringeth back the captivity of his people, Jacob shall rejoice, [and] Israel shall be glad.