Псалми 14

1 Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; неваљали су, гадна су дела њихова; нема никога да добро твори.

“To the chief musician, by David.” The worthless fool saith in his heart, There is no God. They are corrupt, they are abominable [in their] doings, there is none that doth good.

2 Господ погледа с неба на синове човечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога.

The Lord looketh down from heaven upon the children of men, to see if there be one intelligent, one who seeketh for God.

3 Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ни једног.

They are all gone aside, they are altogether become corrupt: there is none that doth good, no, not even one.

4 Зар се неће опаметити који чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, не призивају Господа?

Is there no knowledge in all the workers of wickedness? who eat up my people as they eat bread; [while] they do not call on the Lord.

5 Онде ће задрхтати од страха; јер је Господ у роду праведном.

There are they terrified in terror; for God is with the righteous generation:

6 Смејете се ономе што убоги ради; али Господ њега заклања.

The counsel of the poor [though] you put to shame; because the Lord is his protection.

7 Ко ће послати са Сиона помоћ Израиљу? Кад Господ поврати заробљени народ свој, онда ће се радовати Јаков и веселиће се Израиљ.

Oh that some one might bring the salvation of Israel out of Zion! When the Lord bringeth back the captivity of his people, then will Jacob be glad, and Israel will rejoice.