Псалми 139
1 Господе! Ти ме кушаш и знаш.
Nǝƣmiqilǝrning bexiƣa tapxurulup oⱪulsun dǝp, Dawut yazƣan küy: — I Pǝrwǝrdigar, Sǝn meni tǝkxürüp qiⱪting, Ⱨǝm meni bilip yǝtting;
2 Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
Ɵzüng olturƣinimni, turƣinimnimu bilisǝn; Yiraⱪta turuⱪluⱪ kɵnglümdikini bilisǝn.
3 Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
Basⱪan ⱪǝdǝmlirimni, yatⱪanlirimni ɵtkǝmǝngdin ɵtküzdung; Barliⱪ yollirim Sanga ayandur.
4 Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
Bǝrⱨǝⱪ, tilimƣa bir sɵz kelǝ-kǝlmǝstinla, i Pǝrwǝrdigar, Mana Sǝn buni ǝyni boyiqǝ bilmǝy ⱪalmaysǝn.
5 Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
Sǝn meni aldi-kǝynimdin orap turisǝn, Ⱪolungni mening üstümgǝ ⱪondurƣansǝn.
6 Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
Bundaⱪ bilim manga xunqilik tilsimat bilinidu! Xundaⱪ yüksǝkki, mǝn uni bilip yetǝlmǝydikǝnmǝn.
7 Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Roⱨingdin neri boluxⱪa nǝlǝrgimu baralayttim? Ⱨuzurungdin ɵzümni ⱪaqurup nǝlǝrgǝ baralayttim?
Asmanlarƣa qiⱪsam, mana Sǝn axu yǝrdǝ; Tǝⱨtisarada orun salsammu, mana Sǝn xu yǝrdǝ; (Sheol h7585)
9 Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
Sǝⱨǝrning ⱪanatlirini elip uqup, Dengizning ǝng qǝt yǝrliridǝ tursam,
10 И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
Ⱨǝtta axu jayda ⱪolung meni yetǝklǝydu, Ong ⱪolung meni yɵlǝydu.
11 Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
Mǝn: «Ⱪarangƣuluⱪ meni yapsa, Ətrapimdiki yoruⱪluⱪ qoⱪum keqǝ bolidu» — desǝm,
12 Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
Ⱪarangƣuluⱪmu Sǝndin yoxurunalmaydu, Keqimu Sanga kündüzdǝk aydingdur, Ⱪarangƣuluⱪmu [Sanga] yoruⱪtǝktur.
13 Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
Bǝrⱨǝk, Sǝn mening iqlirimni yasiƣansǝn; Anamning ⱪorsiⱪida meni toⱪuƣansǝn;
14 Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
Mǝn Seni mǝdⱨiyilǝymǝn, Qünki mǝn sürlük wǝ karamǝt yasalƣanmǝn; Sening ⱪilƣanliring karamǝt tilsimattur; Buni jenim obdan bilidu.
15 Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
Mǝn yoxurun jayda yasalƣinimda, Yǝr tǝgliridǝ ǝpqillik bilǝn toⱪulup xǝkillǝndürülginimdǝ, Ustihanlirim Sǝndin yoxurun ǝmǝs idi.
16 Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
Əzalirim tehi apiridǝ bolmiƣan künlǝrdǝ, Ular yasiliwatⱪan künlǝrdǝ, Kɵzüng tehi xǝkillǝnmigǝn jismimni kɵrüp yǝtkǝnidi; Ularning ⱨǝmmisi alliburun dǝptiringdǝ yezilƣanidi.
17 Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
Aⱨ Tǝngrim, oyliring manga nǝⱪǝdǝr ⱪimmǝtliktur! Ularning yiƣindisi xunqǝ zordur!
18 Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
Ularni sanay desǝm, ular dengizdiki ⱪumlardinmu kɵptur; Uyⱪudin kɵzümni aqsam, mǝn yǝnila Sǝn bilǝn billidurmǝn!
19 Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
Aⱨ, Sǝn rǝzillǝrni ɵltürüwǝtsǝng iding, i Huda! Ⱪanhor kixilǝr, mǝndin yiraⱪ bolux!
20 Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
Qünki ular Sening toƣruluⱪ ⱨiylilik bilǝn sɵzlǝydu; Sening xǝⱨǝrliring ular tǝripidin azduruldi.
21 Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
Sanga ɵqmǝn bolƣanlarƣa, i Pǝrwǝrdigar, mǝnmu ɵqⱪu? Sanga ⱪarxi qiⱪⱪanlarƣa mǝnmu yirginimǝnƣu?
22 Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
Ularƣa qix-tirniⱪimƣiqǝ ɵqturmǝn; Ularni ɵz düxmǝnlirim dǝp ⱨesablaymǝn.
23 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
Meni kɵzitip tǝkxürgǝysǝn, i Tǝngrim! Mening ⱪǝlbimni bilip yǝtkǝysǝn! Meni sinap, ƣǝmlik oylirimni bilgǝysǝn;
24 И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
Mǝndǝ [Ɵzünggǝ] azar bǝrgüdǝk yolning bar-yoⱪluⱪini kɵrgǝysǝn; Wǝ meni mǝnggülük yolungda yetǝkligǝysǝn!
