Псалми 139
1 Господе! Ти ме кушаш и знаш.
Dawid dwom. Ao Awurade, woahwehwɛ me mu na woahunu me.
2 Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
Wonim mʼasetena ne me sɔreɛ; wofiri akyirikyiri hunu mʼadwene mu.
3 Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
Wonim mʼadifirie ne me nnaeɛ; wonim mʼakwan nyinaa.
4 Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
Ansa na mɛbue mʼano akasa no Ao Awurade, na wonim ne nyinaa dada.
5 Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
Woatwa me ho nyinaa ahyia na wobɔ me ho ban.
6 Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
Saa nimdeɛ yi boro me nteaseɛ so, ɛyɛ me nwanwa dodo.
7 Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Ɛhe na mɛtumi afiri wo honhom anim akorɔ? Ɛhe na mɛtumi adwane afiri wʼanim akorɔ?
Sɛ meforo soro a, wowɔ hɔ. Na mekɔsɛ me kɛtɛ wɔ asaman a, wo nie. (Sheol h7585)
9 Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
Sɛ mede adekyeeɛ ntaban tu na mekɔtena ɛpo akyi nohoa a,
10 И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
mpo ɛhɔ na wo nsa bɛgya me akɔ, na wo nsa nifa bɛsɔ me mu.
11 Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
Na meka sɛ, “Ampa ara esum mmɛkata me so na hann nnane adesaeɛ ntwa me ho nhyia a,”
12 Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
esum mpo nnyɛ sum mma wo; na anadwo bɛhyerɛn sɛ awia; esum ne hann yɛ wo pɛ.
13 Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
Na wo na wobɔɔ me honhom wonwonoo me wɔ me maame awotwaa mu.
14 Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
Mekamfo wo, ɛfiri sɛ woyɛɛ me anwanwakwan so a ɛyɛ hu. Wo nnwuma yɛ nwanwa. Menim ɛno yie pa ara.
15 Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
Wɔamfa me bɔberɛ anhinta wo ɛberɛ a wɔyɛɛ me kɔkoam no; ɛberɛ a wɔnwonoo me asase yam no,
16 Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
wʼani hunuu me ɛberɛ a meyɛ mogya toa no. Nna dodoɔ a woatwa ama me no, wɔatwerɛ ne nyinaa wɔ wo nwoma mu ansa na emu baako reba mu.
17 Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
Ao Onyankopɔn, wo nsusuiɛ som bo ma me! Woka ne nyinaa bɔ mu a, ɛso dodo!
18 Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
Sɛ mese mɛkan a, ne dodoɔ bɛboro mpoano anwea, sɛ menyane a, me ne wo wɔ hɔ ara.
19 Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
Ao Onyankopɔn, sɛ anka wobɛkumkum amumuyɛfoɔ a! Momfiri me so, mo mogyapɛfoɔ!
20 Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
Wɔde adwemmɔne ka wo ho asɛm; wʼatamfoɔ mmɔ wo din pa.
21 Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
Ao Awurade, metane wɔn a wɔtane wo, na mekyiri wɔn a wɔsɔre tia woɔ.
22 Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
Menni hwee sɛ ɔtan a mewɔ ma wɔn; mefa wɔn sɛ mʼatamfoɔ.
23 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
Hwehwɛ me mu, Ao Onyankopɔn, na hunu mʼakoma; sɔ me hwɛ na hunu mʼadwene.
24 И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
Hwɛ sɛ bɔne bi wɔ me mu a, na fa me fa ɛkwan a ɛkɔ daa nkwa so. Wɔde ma dwomkyerɛfoɔ.
