< Псалми 139 >
1 Господе! Ти ме кушаш и знаш.
Ya Mukulu wa Bayimbi. Zabbuli ya Dawudi. Ayi Mukama, okebedde omutima gwange, n’otegeera byonna ebiri munda yange.
2 Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
Bwe ntuula omanya, ne bwe ngolokoka omanya; era otegeera byonna bye ndowooza, ne bwe mbeera ewala ennyo.
3 Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
Otegeera okutambula kwange kwonna n’okuwummula kwange. Omanyi amakubo gange gonna.
4 Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
Ekigambo kye nnaayogera, Ayi Mukama, okimanya nga sinnaba na kukyogera.
5 Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
Ondi mu maaso n’emabega, era ontaddeko omukono gwo.
6 Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
Okumanya okw’engeri eyo kunsukkiridde, era nkwewuunya nnyo, kunnema okutegeera.
7 Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Nnaagenda wa Omwoyo wo gy’atali? Oba nnaagenda wa ggwe gy’otoli?
8 Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol )
Bwe nnaalinya mu ggulu, nga gy’oli; bwe nnakka emagombe, nayo nga gy’oli. (Sheol )
9 Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
Bwe nneebagala empewo ez’oku makya ne zintwala ne mbeera mu bitundu by’ennyanja ebisinga okuba ewala;
10 И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
era n’eyo omukono gwo gunannuŋŋamya, omukono gwo ogwa ddyo gunannywezanga.
11 Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
Bwe nnaagamba nti, “Ekizikiza kimbuutikire, n’obudde obw’emisana bwe ndimu bufuuke ekiro.”
12 Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
Naye era ekizikiza gy’oli tekiba kizikiza, ekiro kyakaayakana ng’emisana; kubanga gy’oli ekizikiza n’omusana bifaanana.
13 Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
Ggwe watonda byonna ebiri munda mu nze; ggwe wammumbira mu lubuto lwa mmange.
14 Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
Nkutendereza, kubanga wankola mu ngeri ey’entiisa era ey’ekitalo; emirimu gyo gya kyewuunyo; era ekyo nkimanyidde ddala bulungi.
15 Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
Wammanya nga ntondebwa, bwe nakolerwa mu kyama; bwe natondebwa mu buziba bw’ensi n’amagezi go amangi.
16 Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
Wandaba nga si natondebwa. Ennaku zange zonna ze wanteekerateekera zawandiikibwa mu kitabo kyo.
17 Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
By’ondowooleza nga bya muwendo munene, Ayi Katonda! Omuwendo gwabyo munene!
18 Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
Singa ngezaako okubibala bisinga omusenyu obungi. Ne bwe ngolokoka mu makya oba okyandowoozaako.
19 Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
Abakola ebibi batte, Ayi Katonda; abasajja abassi b’abantu banveeko.
20 Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
Abantu abo bakwogerako bibi; bakwegulumiririzaako mu butategeera bwabwe.
21 Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
Abakukyawa, Ayi Mukama, nange mbakyawa; abo abakwegulumiririzaako bansunguwaza.
22 Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
Mbakyayira ddala nnyo, era mbayita balabe bange.
23 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
Nkebera, Ayi Katonda, otegeere omutima gwange. Ngezesa omanye ebirowoozo byange.
24 И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
Olabe obanga mu nze mulimu engeri yonna enkyamu; era onkulembere mu kkubo erintuusa mu bulamu obutaggwaawo.