Псалми 139
1 Господе! Ти ме кушаш и знаш.
Untuk pemimpin biduan. Mazmur Daud. TUHAN, Engkau menyelidiki dan mengenal aku;
2 Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
Engkau mengetahui, kalau aku duduk atau berdiri, Engkau mengerti pikiranku dari jauh.
3 Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
Engkau memeriksa aku, kalau aku berjalan dan berbaring, segala jalanku Kaumaklumi.
4 Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
Sebab sebelum lidahku mengeluarkan perkataan, sesungguhnya, semuanya telah Kauketahui, ya TUHAN.
5 Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
Dari belakang dan dari depan Engkau mengurung aku, dan Engkau menaruh tangan-Mu ke atasku.
6 Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
Terlalu ajaib bagiku pengetahuan itu, terlalu tinggi, tidak sanggup aku mencapainya.
7 Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Ke mana aku dapat pergi menjauhi roh-Mu, ke mana aku dapat lari dari hadapan-Mu?
Jika aku mendaki ke langit, Engkau di sana; jika aku menaruh tempat tidurku di dunia orang mati, di situpun Engkau. (Sheol h7585)
9 Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
Jika aku terbang dengan sayap fajar, dan membuat kediaman di ujung laut,
10 И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
juga di sana tangan-Mu akan menuntun aku, dan tangan kanan-Mu memegang aku.
11 Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
Jika aku berkata: "Biarlah kegelapan saja melingkupi aku, dan terang sekelilingku menjadi malam,"
12 Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
maka kegelapanpun tidak menggelapkan bagi-Mu, dan malam menjadi terang seperti siang; kegelapan sama seperti terang.
13 Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
Sebab Engkaulah yang membentuk buah pinggangku, menenun aku dalam kandungan ibuku.
14 Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
Aku bersyukur kepada-Mu oleh karena kejadianku dahsyat dan ajaib; ajaib apa yang Kaubuat, dan jiwaku benar-benar menyadarinya.
15 Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
Tulang-tulangku tidak terlindung bagi-Mu, ketika aku dijadikan di tempat yang tersembunyi, dan aku direkam di bagian-bagian bumi yang paling bawah;
16 Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
mata-Mu melihat selagi aku bakal anak, dan dalam kitab-Mu semuanya tertulis hari-hari yang akan dibentuk, sebelum ada satupun dari padanya.
17 Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
Dan bagiku, betapa sulitnya pikiran-Mu, ya Allah! Betapa besar jumlahnya!
18 Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
Jika aku mau menghitungnya, itu lebih banyak dari pada pasir. Apabila aku berhenti, masih saja aku bersama-sama Engkau.
19 Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
Sekiranya Engkau mematikan orang fasik, ya Allah, sehingga menjauh dari padaku penumpah-penumpah darah,
20 Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
yang berkata-kata dusta terhadap Engkau, dan melawan Engkau dengan sia-sia.
21 Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
Masakan aku tidak membenci orang-orang yang membenci Engkau, ya TUHAN, dan tidak merasa jemu kepada orang-orang yang bangkit melawan Engkau?
22 Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
Aku sama sekali membenci mereka, mereka menjadi musuhku.
23 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
Selidikilah aku, ya Allah, dan kenallah hatiku, ujilah aku dan kenallah pikiran-pikiranku;
24 И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
lihatlah, apakah jalanku serong, dan tuntunlah aku di jalan yang kekal!
