Псалми 139
1 Господе! Ти ме кушаш и знаш.
Au chef de musique. De David. Psaume. Éternel! tu m’as sondé, et tu m’as connu.
2 Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
Tu connais quand je m’assieds et quand je me lève, tu discernes de loin ma pensée;
3 Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
Tu connais mon sentier et mon coucher, et tu es au fait de toutes mes voies.
4 Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
Car la parole n’est pas encore sur ma langue, que voilà, ô Éternel! tu la connais tout entière.
5 Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
Tu me tiens serré par-derrière et par-devant, et tu as mis ta main sur moi, …
6 Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
Connaissance trop merveilleuse pour moi, si élevée que je n’y puis [atteindre]!
7 Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Où irai-je loin de ton Esprit? et où fuirai-je loin de ta face?
Si je monte aux cieux, tu y es; si je me couche au shéol, t’y voilà. (Sheol h7585)
9 Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
Si je prends les ailes de l’aube du jour, si je fais ma demeure au bout de la mer,
10 И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
Là aussi ta main me conduira et ta droite me saisira.
11 Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
Et si je dis: Au moins les ténèbres m’envelopperont, – alors la nuit est lumière autour de moi.
12 Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
Les ténèbres même ne sont pas obscures pour [me] cacher à toi, et la nuit resplendit comme le jour, l’obscurité est comme la lumière.
13 Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
Car tu as possédé mes reins, tu m’as tissé dans le ventre de ma mère.
14 Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
Je te célébrerai de ce que j’ai été fait d’une étrange et admirable manière. Tes œuvres sont merveilleuses, et mon âme le sait très bien.
15 Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
Mes os ne t’ont point été cachés lorsque j’ai été fait dans le secret, façonné comme une broderie dans les lieux bas de la terre.
16 Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
Tes yeux ont vu ma substance informe, et dans ton livre [mes membres] étaient tous écrits; de jour en jour ils se formaient, lorsqu’il n’y en avait [encore] aucun.
17 Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
Combien me sont précieuses tes pensées, ô Dieu! combien en est grande la somme!
18 Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
Si je veux les compter, elles sont plus nombreuses que le sable. Si je me réveille, je suis encore avec toi.
19 Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
Ô Dieu! si tu voulais tuer le méchant! Et vous, hommes de sang, retirez-vous de moi; …
20 Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
Eux qui parlent contre toi astucieusement, qui prennent [ton nom] en vain, tes ennemis!
21 Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
N’ai-je pas en haine, ô Éternel, ceux qui te haïssent? et n’ai-je pas en horreur ceux qui s’élèvent contre toi?
22 Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
Je les hais d’une parfaite haine; ils sont pour moi des ennemis.
23 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
Sonde-moi, ô Dieu! et connais mon cœur; éprouve-moi, et connais mes pensées.
24 И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
Et regarde s’il y a en moi quelque voie de chagrin, et conduis-moi dans la voie éternelle.
