Псалми 139
1 Господе! Ти ме кушаш и знаш.
To the Overseer. — A Psalm by David. Jehovah, Thou hast searched me, and knowest.
2 Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
Thou — Thou hast known my sitting down, And my rising up, Thou hast attended to my thoughts from afar.
3 Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
My path and my couch Thou hast fanned, And [with] all my ways hast been acquainted.
4 Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
For there is not a word in my tongue, Lo, O Jehovah, Thou hast known it all!
5 Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
Behind and before Thou hast besieged me, And Thou dost place on me Thy hand.
6 Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
Knowledge too wonderful for me, It hath been set on high, I am not able for it.
7 Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Whither do I go from Thy Spirit? And whither from Thy face do I flee?
If I ascend the heavens — there Thou [art], And spread out a couch in Sheol, lo, Thee! (Sheol h7585)
9 Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
I take the wings of morning, I dwell in the uttermost part of the sea,
10 И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
Also there Thy hand doth lead me, And Thy right hand doth hold me.
11 Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
And I say, 'Surely darkness bruiseth me, Then night [is] light to me.
12 Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
Also darkness hideth not from Thee, And night as day shineth, as [is] darkness so [is] light.
13 Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
For Thou — Thou hast possessed my reins, Thou dost cover me in my mother's belly.
14 Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
I confess Thee, because that [with] wonders I have been distinguished. Wonderful [are] Thy works, And my soul is knowing [it] well.
15 Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
My substance was not hid from Thee, When I was made in secret, Curiously wrought in the lower part of earth.
16 Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
Mine unformed substance Thine eyes saw, And on Thy book all of them are written, The days they were formed — And not one among them.
17 Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
And to me how precious have been Thy thoughts, O God, how great hath been their sum!
18 Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
I recount them! than the sand they are more, I have waked, and I am still with Thee.
19 Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
Dost Thou slay, O God, the wicked? Then, men of blood, turn aside from me!
20 Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
Who exchange Thee for wickedness, Lifted up to vanity [are] Thine enemies.
21 Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
Do not I hate, Jehovah, those hating Thee? And with Thy withstanders grieve myself?
22 Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
[With] perfect hatred I have hated them, Enemies they have become to me.
23 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
Search me, O God, and know my heart, Try me, and know my thoughts,
24 И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
And see if a grievous way be in me, And lead me in a way age-during!
