Псалми 139
1 Господе! Ти ме кушаш и знаш.
“For the leader of the music. A psalm of David.” O LORD! thou hast searched me and known me!
2 Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
Thou knowest my sitting-down and my rising-up; Thou understandest my thoughts from afar!
3 Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
Thou seest my path and my lying-down, And art acquainted with all my ways!
4 Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
For before the word is upon my tongue, Behold, O LORD! thou knowest it altogether!
5 Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
Thou besettest me behind and before, And layest thine hand upon me!
6 Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
Such knowledge is too wonderful for me; It is high, I cannot attain to it!
7 Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Whither shall I go from thy spirit, And whither shall I flee from thy presence?
If I ascend into heaven, thou art there! If I make my bed in the underworld, behold, thou art there! (Sheol h7585)
9 Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
If I take the wings of the morning, And dwell in the remotest parts of the sea,
10 И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
Even there shall thy hand lead me, And thy right hand shall hold me!
11 Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
If I say, “Surely the darkness shall cover me;” Even the night shall be light about me.
12 Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
Yea, the darkness hideth not from thee, But the night shineth as the day; The darkness and the light are both alike to thee!
13 Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
For thou didst form my reins; Thou didst weave me in my mother's womb.
14 Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
I will praise thee; for I am fearfully and wonderfully made; Marvellous are thy works, And this my soul knoweth full well!
15 Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
My frame was not hidden from thee, When I was made in secret. When I was curiously wrought in the lower parts of the earth.
16 Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
Thine eyes did see my substance, while yet unformed, And in thy book was every thing written; My days were appointed before one of them existed.
17 Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
How precious to me are thy thoughts, O God! How great is the sum of them!
18 Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
If I should count them, they would outnumber the sand: When I awake, I am still with thee!
19 Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
O that thou wouldst slay the wicked, O God! Ye men of blood, depart from me!
20 Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
For they speak against thee wickedly; Thine enemies utter thy name for falsehood.
21 Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
Do I not hate them that hate thee, O LORD? Do I not abhor them that rise up against thee?
22 Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
Yea, I hate them with perfect hatred; I count them mine enemies.
23 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
Search me, O God! and know my heart; Try me, and know my thoughts;
24 И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
And see if the way of trouble be within me, And lead me in the way everlasting!
