< Псалми 139 >
1 Господе! Ти ме кушаш и знаш.
For the music director. A psalm of David. Lord, you have examined me from the inside out—you know everything about me!
2 Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
You know when I sit down and when I get up. You know what I'm thinking even when I'm a long way away.
3 Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
You observe where I go and when I rest. You're familiar with everything I do.
4 Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
Lord, you even know what I'm going to say before I say it.
5 Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
You're always there—behind me, in front of me, and all around me. You place your caring hand on me.
6 Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
This amazing knowledge you have is far beyond me, way beyond my understanding!
7 Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Where can I go that you're not already there? Where can I run to escape your presence?
8 Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol )
If I go up to heaven, you are there. If I lie down in Sheol, look—you are there too! (Sheol )
9 Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
If I were to fly away on wings of the dawn to the east; if I were to live on the far western shore of the sea,
10 И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
even there your hand would lead me, your right hand would support me.
11 Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
If I asked the darkness to hide me, and light to become night around me,
12 Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
Even darkness would not be dark for you, and the night would be bright as day, for darkness is like light to you.
13 Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
You made me from the inside out, shaping me in my mother's womb.
14 Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
I praise you for making me in such an awesome and wonderful way. What you do is incredible—I realize this completely!
15 Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
My growing body was not hidden from you as I was formed in secret, as I was intricately put together “in the depths of the earth.”
16 Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
You saw me as an embryo, and in your book all my days were written down—the days that were made for me before any of them existed.
17 Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
God, your thoughts are so valuable to me! Taken together, they can't be counted!
18 Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
If I tried to count them, they would be more than every grain of sand. Yet when I awake I am still with you.
19 Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
God, if you would only kill the wicked! Murderers, get away from me!
20 Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
When they speak of you they're being deceptively evil. Since they are your enemies, they call on you in vain.
21 Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
Lord, don't I hate those who hate you? I despise those who rebel against you!
22 Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
I hate them with absolute hatred—they have become my enemies!
23 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
Examine me carefully, God, so you can be sure of my true feelings. Check me out so you can know what I really think.
24 И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
Please show me if I'm following any kind of idol, and lead me along the path of eternal life.