Псалми 139
1 Господе! Ти ме кушаш и знаш.
To the chief Musician. A Psalm of David. Jehovah, thou hast searched me, and known [me].
2 Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
Thou knowest my down-sitting and mine uprising, thou understandest my thought afar off;
3 Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
Thou searchest out my path and my lying down, and art acquainted with all my ways;
4 Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
For there is not yet a word on my tongue, [but] lo, O Jehovah, thou knowest it altogether.
5 Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
Thou hast beset me behind and before, and laid thy hand upon me.
6 Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
O knowledge too wonderful for me! it is high, I cannot [attain] unto it.
7 Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Whither shall I go from thy Spirit? and whither flee from thy presence?
If I ascend up into the heavens thou art there; or if I make my bed in Sheol, behold, thou [art there]; (Sheol h7585)
9 Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
[If] I take the wings of the dawn [and] dwell in the uttermost parts of the sea,
10 И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
Even there shall thy hand lead me, and thy right hand shall hold me.
11 Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
And if I say, Surely darkness shall cover me, and the light about me be night;
12 Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
Even darkness hideth not from thee, and the night shineth as the day: the darkness is as the light.
13 Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
For thou hast possessed my reins; thou didst cover me in my mother's womb.
14 Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
I will praise thee, for I am fearfully, wonderfully made. Marvellous are thy works; and [that] my soul knoweth right well.
15 Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
My bones were not hidden from thee when I was made in secret, curiously wrought in the lower parts of the earth.
16 Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
Thine eyes did see my unformed substance, and in thy book all [my members] were written; [during many] days were they fashioned, when [as yet] there was none of them.
17 Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
But how precious are thy thoughts unto me, O God! how great is the sum of them!
18 Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
[If] I would count them, they are more in number than the sand. When I awake, I am still with thee.
19 Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
Oh that thou wouldest slay the wicked, O God! And ye men of blood, depart from me.
20 Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
For they speak of thee wickedly, they take [thy name] in vain, thine enemies.
21 Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
Do not I hate them, O Jehovah, that hate thee? and do not I loathe them that rise up against thee?
22 Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
I hate them with perfect hatred; I account them mine enemies.
23 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
Search me, O God, and know my heart; prove me, and know my thoughts;
24 И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
And see if there be any grievous way in me; and lead me in the way everlasting.
