Псалми 139
1 Господе! Ти ме кушаш и знаш.
Een psalm van David, voor den opperzangmeester. HEERE! Gij doorgrondt en kent mij.
2 Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
Gij weet mijn zitten en mijn opstaan; Gij verstaat van verre mijn gedachten.
3 Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
Gij omringt mijn gaan en mijn liggen; en Gij zijt al mijn wegen gewend.
4 Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
Als er nog geen woord op mijn tong is, zie, Heere! Gij weet het alles.
5 Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
Gij bezet mij van achteren en van voren, en Gij zet Uw hand op mij.
6 Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
De kennis is mij te wonderbaar, zij is hoog, ik kan er niet bij.
7 Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Waar zou ik heengaan voor Uw Geest en waar zou ik heenvlieden voor Uw aangezicht?
Zo ik opvoer ten hemel, Gij zijt daar; of bedde ik mij in de hel, zie, Gij zijt daar. (Sheol h7585)
9 Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
Nam ik vleugelen des dageraads, woonde ik aan het uiterste der zee;
10 И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
Ook daar zou Uw hand mij geleiden, en Uw rechterhand zou mij houden.
11 Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
Indien ik zeide: De duisternis zal mij immers bedekken; dan is de nacht een licht om mij.
12 Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
Ook verduistert de duisternis voor U niet; maar de nacht licht als de dag; de duisternis is als het licht.
13 Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
Want Gij bezit mijn nieren; Gij hebt mij in mijner moeders buik bedekt.
14 Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
Ik loof U, omdat ik op een heel vreselijke wijze wonderbaarlijk gemaakt ben; wonderlijk zijn Uw werken! ook weet het mijn ziel zeer wel.
15 Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
Mijn gebeente was voor U niet verholen, als ik in het verborgene gemaakt ben, en als een borduursel gewrocht ben, in de nederste delen der aarde.
16 Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
Uw ogen hebben mijn ongevormden klomp gezien; en al deze dingen waren in Uw boek geschreven, de dagen als zij geformeerd zouden worden, toen nog geen van die was.
17 Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
Daarom, hoe kostelijk zijn mij, o God, Uw gedachten! hoe machtig veel zijn haar sommen!
18 Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
Zoude ik ze tellen? Harer is meer, dan des zands; word ik wakker, zo ben ik nog bij U.
19 Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
O God! dat Gij den goddeloze ombracht! en gij, mannen des bloeds, wijkt van mij!
20 Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
Die van U schandelijk spreken, en Uw vijanden ijdellijk verheffen.
21 Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
Zou ik niet haten, HEERE! die U haten? en verdriet hebben in degenen, die tegen U opstaan?
22 Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
Ik haat hen met volkomen haat, tot vijanden zijn zij mij.
23 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
Doorgrond mij, o God! en ken mijn hart; beproef mij, en ken mijn gedachten.
24 И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
En zie, of bij mij een schadelijke weg zij; en leid mij op den eeuwigen weg.
