Псалми 138

1 Славим Те, Господе, од свега срца свог, пред боговима певам Теби.

Давут язған күй: — Пүтүн қәлбим билән Саңа тәшәккүр ейтимән; Барлиқ илаһлар алдида Сени күйләймән.

2 Поклањам се пред светом црквом Твојом, и славим име Твоје, за доброту Твоју и за истину Твоју; јер си по сваком имену свом подигао реч своју.

Пак-муқәддәслигиңниң ибадәтханисиға қарап баш уримән, Өзгәрмәс муһәббитиң һәм һәқиқәт-садақитиң үчүн намиңни тәбрикләймән; Чүнки Сән пүтүн нам-шөһритиңдинму бәкрәк, вәдәңдә туридиғиниңни улуқ қилғансән.

3 У дан, у који зазвах, Ти си ме услишио, дунуо слободу у душу моју.

Саңа нида қилған күнидә, маңа җавап бәргәнсән; Җенимға күч киргүзүп, мени риғбәтләндүргәнсән.

4 Славиће Те, Господе, сви цареви земаљски, кад чују речи уста Твојих;

Ағзиңдики сөзләрни аңлиғанда, и Пәрвәрдигар, Җаһандики барлиқ шаһлар Сени мәдһийиләйду;

5 И певаће путеве Господње, јер је велика слава Господња.

Улар Пәрвәрдигарниң йоллирида жүрүп нахша ейтиду, Чүнки улуқдур Пәрвәрдигарниң шан-шәриви.

6 Јер је висок Господ, и види ниског, и високог издалека познаје.

Чүнки Пәрвәрдигар алийдур; Бирақ У һали бошларға нәзәр салиду; Тәкәббуларни болса У жирақтин тонуп йетиду.

7 Ако пођем у тузи, Ти ћеш ме оживети; на злоћу непријатеља мојих пружићеш руку своју и заклониће ме десница Твоја.

Зулмәт-мушәққәтләр арисида маңған болсамму, Сән мени җанландурисән; Дүшмәнлиримниң ғәзивини тосушқа қолуңни узартисән, Оң қолуң мени қутқузиду.

8 Господ ће свршити за мене. Господе! Милост је Твоја довека; дела руку својих не остављај.

Пәрвәрдигар маңа тәвә ишларни пүткүзиду; Меһир-муһәббитиң, и Пәрвәрдигар, мәңгүлүктур; Өз қоллириң ясиғанни ташлап кәтмигәйсән!