Псалми 137

1 На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.

Junto a los ríos de Babilonia, allí nos sentábamos y llorábamos, acordándonos de Sión.

2 О врбама сред њега вешасмо харфе своје.

En los sauces de aquella tierra colgábamos nuestras cítaras;

3 Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."

porque allí nuestros raptores nos pedían cánticos, y nuestros atormentadores alegría: “Cantadnos de los cantares de Sión.”

4 Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?

¿Cómo cantar un cántico de Yahvé en tierra extraña?

5 Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

Si yo te olvido, oh Jerusalén, olvídese de sí mi diestra.

6 Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.

Péguese mi lengua a mi paladar, si no me acordare de ti; si no pusiese a Jerusalén por encima de toda alegría.

7 Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.

Acuérdate, Yahvé, contra los hijos de Edom, del día de Jerusalén. Ellos decían: “¡Arrasad, arrasadla hasta los cimientos!”

8 Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!

Hija de Babilonia, la devastada: dichoso aquel que ha de pagarte el precio de lo que nos hiciste.

9 Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.

¡Dichoso el que tomará tus pequeñuelos y los estrellará contra la peña!