Псалми 137

1 На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.

Ob rekah Babilonskih, ondi smo sedeli ter jokali, spominjajoč se Sijona.

2 О врбама сред њега вешасмо харфе своје.

Na vrbe v deželi obesili smo strune svoje,

3 Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."

Dasì so tam hoteli od nas veselih pesmi, ki so nas odpeljavali vjete, in ki so mučili nas govoreč: Pojte nam katero pesmi Sijonskih.

4 Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?

Kako bi bili peli pesem Gospodovo v tujcev deželi?

5 Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

Če pozabim tebe, Jeruzalem, pozabi naj se desnica moja.

6 Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.

Jezik moj naj se mi prijemlje neba, ako se ne spominjam tebe, ako ne povzdigujem Jeruzalema nad glavo radosti svoje.

7 Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.

Spomni se, Gospod, zoper Edomejce dneva Jeruzalemskega; kateri so rekli: "Razvalite, razvalite; dokler bode kaj podzidja v njem!"

8 Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!

Rod Babilonski naj se pokončá; blagor mu, kdor ti bode povrnil hudodelstvo, katero si nam storil.

9 Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.

Blagor, kdor zgrabi in razdrobi otroke tvoje ob skalo!